ISKUSITE OPTIMALNU UNUTRAŠNJU KLIMU

Unutrašnja klima objekta ima veliki uticaj na zdravlje stanara/korisnika. Glavni faktori za udobnu i zdravu unutrašnju klimu su sobna temperatura i vlažnost vazduha.

U savršenim uslovima, vlažnost vazduha treba da bude između 40 i 60%. Veza između građevinskih materijala i unutrašnje klime u realnim uslovima i način na koji se može uticati na unutrašnju vlažnost vazduha i sobnu temperaturu koristeći građevinske tehnike se istražuju u Viva Istraživackom Parku.

Kako bi saznali kako različite stukture zidova čuvaju vlagu, radili smo specijalna merenja unutrašnje vlažnosti tokom perioda od nekoliko nedelja u Viva Istraživačkom Parku. Simulirali smo normalne aktivnosti korisnika (kuvanje, tuširanje, ventilaciju itd.) koristeći ovlaživače vazduha i određeni dovod vazduha.

Rezultati:

Merenje je nadgledao i analizirao Univerzitet primenjenih nauka Burgenland iz Austrije
Projekat je realizovan u periodu od 2015. - 2017.

Koliko nam je hladno ili toplo u sobi zavisi od operativne temperature (percipirana temperatura). Ovo je definisano od strane faktora: temperature vazduha i temperature površina u prostoriju (poput zidova). Kako bi saznali koji način konstrukcije daju najbolju zaštitu protiv zimskih hladnoća i letnjih vrućina, površinska temperatura unutrašnjih zidova istraživačkih kuća je merena i analizirana za vreme jednog zimskog i dva letnja perioda.

Rezultati – fluktuacije površinske temperature:

- Betonske kuće su pokazale najmanju fluktuaciju
– Kuće od opeke i kuće od drvenih blokova su pokazale srednji nivo fluktuacije
– Kuće sa drvenom ramovskom konstrukcijom su pokazale visok nivo fluktuacije
– Kuće od cigle bez izolacije su pokazale najviši nivo fluktuacije

Što je manja fluktuacija, to je izbalansiranija unutrašnja temperatura. Kao dodatak merenju površinske temperature, određene su i promene u unutrašnjim temperaturama tokom različitih perioda godine. Merenje je nadgledao i analizirao Univerzitet primenjenih nauka Burgenland iz Austrije
Projekat je realizovan u periodu od 2015. - 2017.

Rezultati – Sobna temperatura:

Za vreme velikih letnjih vrućina 2015. godina, kada je temperatura vazduha dostizala 36^oC, izolovane kuće su pokazale unutrašnju temperatu do 5^oC nizu nego u kućama bez izolacije.

Prosečne unutrašnje temperature izmerene u kućama:

- Kuće od opeke ili betona sa izolacijom - 26^oC (vrednost unutar zone komfora)
- Kuća od masivnog drveta 28^oC
- Kuća od drvenog rama 29^oC
-Kuća od opeke bez izolacije 29^oC

Kao i toplotna izolacija, na sobnu temperaturu veliki uticaj ima i skladišna masa zidne konstrukcije. Merenja u Viva Istraživačkom Parku su pokazala da cvrsti, teški zidovi zadržavaju toplotu sunca preko dana i da je emituju tokom hladnih večeri i noćnih sati. Ovaj efekat garantuje stabilniju unutrašnju temperaturu.

Tokom zimskih meseci, testirali smo kakav uticaj prestanak grejanja ima na unutrašnju temperaturu. Kako bi smo ovo postigli, promena temperature je merena zimi u slučajevima kada su bili brzi prelazi sa 0 do -12^oC (simulirali smo prekid grejanja od 48 sati).
Dobili smo sledeće rezultate:

- Kuće od opeke od 25 cm ili betona sa izolacijom su održale temperaturu najefikasnije (15 do 17^oC)
-Kuća od masivnog drveta, kuća od opeke (blokovi od 50cm) i mineralna vuna i kuće sa drvenom ramovskom konstrukcijom su imale unutrašnju temperaturu između 11 i 13^oC
-Nakon 48 sati, kuća od opeke bez izolacije je imala sobnu temperaturu od samo 4^oC.

Merenje je nadgledao i analizirao Univerzitet primenjenih nauka Burgenland iz Austrije
Projekat je realizovan u periodu od 2015. - 2017.

Kod analize kvaliteta unutrašnjeg vazduha (baziranoj na sobnoj temperaturi i vlažnosti vazduha), naučnici Medicinskog Univerziteta u Beču su procenili strukturne i faktore vezane za unutrašnju klimu u pogledu uticaja na komfor i blagostanje.
Rezultat medicinske analize životne sredine je bio jasan: vrsta konstrukcije i izbor građevinskog materijala imaju veliki uticaj na komfor.

– Najviši nivo komfora je postignut sa izolovanom kućom od betona, kućom od opeke (25cm) sa mineralnim unutrašnjim malterom i kućom od masivnog drveta.
– Izolovane kuće od drvene ramovske konstrukcije i 50cm opeke su se našle na sredini.
– Samo kuća bez izolacije nije uspela da postigne visoke standarde koje je postavilo Austrijsko telo za građevinarstvo i sa tim pruža nizak nivo komfora.
– Kuća od opeke bez izolacije je pokazala najveće fluktuacije.

Merenje je nadgledao i analizirao Univerzitet primenjenih nauka Burgenland iz Austrije. Procenu efekata povezanih sa unutrašnjom klimom i faktora za komfor i blagostanje je radio Medicinski Univerzitet iz Beča.
Projekat je realizovan u periodu od 2015. - 2017.