Pitali smo Minu Srećo: Zašto arhitekte nose crno a grade belo?

Intervju: Mina Srećo

Nijanse bele

Inspirisani idejom bogatstva i raznolikosti belog tona, porazgovarali smo sa čak 50 renomiranih evropskih arhitekata upravo o ovoj temi, kao i o budućnosti arhitekture, trendovima, održivoj gradnji ali i o njihovim dosadašnjim iskustvima. Povodom lansiranja nove Baumit palete ''12 nijansi bele'' sve odgovore smo sumirali u jednu knjigu pod naslovom SHADES OF WHITE. U nastavku pročitajte odgovore arhitekte Mine Srećo, sa kojom smo imali priliku da sarađujemo.

Šta te motiviše? Na šta se posebno fokusiraš u poslu?

Pozitivna energija, priroda, ljudi koji me okružuju i moja porodica. Moj životni moto je “La vitta è Bella”. Kada tome pridodamo činjenicu da se prezivam Srećo, prirodno dolazi potreba da činim živote drugih ljudi srećnijim, boljim i lakšim. Svedenost u dizajnu enterijera, svetlije note naglašene detaljima u boji, bez suvišnih elemenata, ali uvek sa malom dozom luksuza, ono je što me ukratko opisuje. Takav koncept primenjujem u različitim stilovima, u zavisnosti od želja klijenata.

Koji je tvoj omiljeni projekat do sada? Zašto? 
 
M3 – Office Space, sa dinamičnom fasadom, objekat koji pomera granice u Beogradskoj arhitekturi, sa trenutno najvećim prelivnim bazenom na krovu.

U pitanju je porodična kuća iz 1967. godine, potpuno renovirana u moderan objekat. Danas prednju fasadu krase velike staklene površine, prekrivene drvenim žaluzinama od sibirskog ariša. Svojim različitim postavkama, 12 žaluzina na 6 otvora omogućavaju veliki broj varijacija izgleda fasade.



Projekat rekonstrukcije kuće započet je sa ciljem stvaranja veće garaže, za smeštanje čuvenog Fiat Cinquecenta sa pogledom iz dnevne sobe i sa bazenom na krovu. Sve ovo zahtevalo je njenu nadogradnju, specijalnu statiku, poboljšanje izolacije, kao i rekonstrukciju i adaptaciju fasade. Francuski balkoni okrenuti su ka ulici, a u zadnje dvorište gledaju četiri terase. Kao skriveni dragulj, na krovu se baškari bazen dimenzija 9x3 metara, odakle se pruža pogled na čitav grad, kao i bazen i bašta u prizemlju.

Rekonstrukcija je obuhvatala: iskop, sistematsko kopanje ispod postojećeg temelja - stvaranje novog temelja ispod postojećeg, stvaranje podruma i dvorišnog iskopa. Otežavajući koraci bili su sistematsko kopanje ispod postojećih temelja i stvaranje zasebne konstrukcije za krovni bazen u postojećim zidovima, od temelja do novoizgrađenog poslednjeg sprata.

Kuća 1967. godine Izgled objekta 1967. godine i danas


Šta bi uvek trebalo postići arhitekturom, a šta nikada?

 
Unikatnost i neprolaznost, koja se može minimalno modifikovati u skladu sa trendovima i potrebama, ali nikad ne prelaziti granice dobrog ukusa.

Koliko stakla je potrebno u arhitekturi?

Zavisi kako se gleda. Staklo je važan element moderne arhitekture, ali lično ne preferiram staklene zgrade, jer postoji veliki izbor atraktivnih materijala pomoću kojih možemo izraziti svoju viziju. Staklo je veza između enterijera i eksterijera, ali ponekad je dovoljno da se uhvati samo dobar „okvir“. Čini mi se da stakleni neboderi nemaju „dušu“.

Kako ocenjuješ trenutnu vrednost arhitekture sa kulturno-društveno-političkog stanovišta?
 
Kada pogledamo velike metropole, bez obzira na kom se kontinentu nalaze, primetno je da među njima nema velike razlike, to su uglavnom gusto uređeni neboderi, od kojih se retko šta posebno izdvaja. U manjim zajednicama i dalje postoji mogućnost čiste arhitekture, gde je kreativnost u simbiozi sa lokalnom kulturom i karakterom stanovništva.

Koji arhitektonski zadaci su ti posebno privlačni? 
 
Definitivno bih izabrala projekte rekonstrukcije. Upravo zato sam posebno srećna što u svom portfoliju imam projekat kao što je M3 – Office space.

Arhitektura u prirodi ili u gradu? Gde više usmeravaš svoje interesovanje? 

Do 2020. godine mi je fokus bio na projektovanju poslovnih i stambenih prostora u gradu, ali je primetno da je epidemija promenila moju svest, kao i svest klijenata, i da se trend brzo menja i usmerava ka uživanju u prirodi.


Arhitekte nose crno, ali grade belo. Da li je ovo istina za tebe? 

Uvek sam u potrazi za balansom, kao yin i yang.

Ako nije - koje su ti omiljene boje u arhitekturi? 
 
Kada biram boje, uvek težim ka tome da ih uklopim u okruženje objekta, a posebno volim da se igram sa različitim prirodnim materijalima i njihovim bojama.

Da li nazivi poput CottonWhite, IvoryWhite, IceWhite utiču na sliku o tonu boje?


Da. U zavisnosti od ambijenta i projekta, ja primenjujem i različite nijanse bele. Nijansa slonovače je toplija i po mom mišljenju najbolje odgovara rustikalnom dizajnu, dok ''ledeno'' belu koristim u industrijskom dizajnu, jer se odlično slaže sa nijansama sive i sa betonom, a pamučno bela je primenljiva svuda.

Miks različitih tipova materijala na fasadi – dugotrajan trend?

Smatram da jeste. Moja omiljenja kombinacija je upotreba drvenih elemenata na fasadi koji je akcentuje, daje joj toplinu i život.

Budućnost arhitekture? 

Nebo je granica. 

U par rečenica - tvoje mišljenje o na temu održivosti?

Održivost je veoma važna tema. Svaki arhitekta mora toga biti svestan jer ona direktno utiče na život i budućnost svih nas. Moramo neprestano raditi na podizanju svesti o zdravim materijalima, njihovoj primeni, kao i fasadnim sistemima dobrog kvaliteta koji smanjuju potrošnju energije i operativne troškove. 

Da li odobravaš ili ne globalizaciju u arhitekturi? 

Globalizacija ima veliki uticaj na gotovo sve aspekte javnog i privatnog života, pa nije iznenađujuće što utiče i na arhitekturu. Ona potiskuje individualnu estetsku i kulturnu jedinstvenost. Globalizacija je značajno uticala na današnju arhitekturu, koja je nekada bila profesija individualizma i kulturnog identiteta.

Šta za tebe znači pojama “zelene zgrade”? Budućnost, sadašnjost, samo trend ili nešto mnogo više od toga? 

Nažalost, ovo je daleka budućnost naše zemlje, ali nadam se da će ovaj trend prerasti u naš svakodnevni život.

Zdrava gradnja – Zdravo stanovanje, je li to budućnost za tebe?

U izobilju stresova, loših navika i globalnog zagađena, svi moramo da imamo zajednički cilj – životni uslovi treba da se poboljšaju, a najbolji početak je ako krenemo od sebe i svog doma. Budućnost mora što pre postati sadašnjost. Učinimo svet boljim mestom!


Mina Srećo rođena je 1981. godine u Beogradu, gde je i diplomirala na Arhitektonskom fakultetu. Ples je njena ''hrana za dušu'', muzika i ljubav je pokreću, a dizajn ispunjava.

Kao avanturista u srcu, uvek je spremna da putuje i istražuje svet, ali glavna motivacija i podrška u svemu joj je porodica. 

Svetlost se neumorno poigrava senkom, optičke iluzije našim umom i percepcijom, a arhitekte oblikom, bojama i dizajnom. Na isti način, Mina Srećo svaki izazov prihvata kao igru koja njen život i rad čini zanimljivijim. Svakom projektu pristupa s radošću i ozbiljnošću, a poverenje koje je izgradila sa svojim klijentima potiče iz iskustva koje je stekla radeći u arhitektonskom birou Mini Studio koji je sama pokrenula 2009. Sofisticiranost i potcenjena estetika ključne su reči koje stil opisuju njen životni kao kao i stil koji primenjuje u dizajnu enterijera i dizajnu modernih zgrada. Pored arhitekture, ona i njen suprug već 11 godina uspešno vode kompaniju za digitalne medije sa fokusom na lifestyle, dizajn i teme iz sveta luksuza.