Nijanse bele
Inspirisani idejom bogatstva i raznolikosti belog tona, 2021. godine lansirali smo novu, jedinstvenu Baumit paletu fasadnih boja: ''12 nijansi bele''. Tim povodom porazgovarali smo sa čak 50 renomiranih evropskih arhitekata o budućnosti arhitekture, trendovima u dizajnu, održivoj gradnji kao i o njihovim dosadašnjim projektima i sve to smo sumirali u knjigu pod naslovom SHADES OF WHITE. Arhitekte iz Niša, Zoran Nikolić i Miroljub Stanković sa nama su podelili svoje viđenje, a mi sa vama delimo njihove interesantne odgovore.
Koji je glavni razlog zašto ste odlučili da se bavite arhitekturom?
U trenutku kada donosimo odluku o budućem zanimanju uglavnom ne znamo šta tačno želimo da radimo u životu i za kakvu profesiju se opredeljujemo. Mislimo da je tada samo prepoznatljiv nagon, potreba za stvaranjem. To je ono što je u velikoj meri formiralo i naš put. I pored svih izazova koje nosi ova profesija, ta želja za stvaranjem novih prostora je nešto što nas pokreće svakog dana.
Tri atributa koja najbolje opisuju vašu arhitekturu:
Kontekst je polazna tačka naših projekata. Bavimo se arhitekturom u specifičnom okruženju koje je u ekonomskom pogledu veoma ograničeno. Zbog toga smatramo da kontekst u najvećij meri oblikuje našu arhitekturu.
Višeslojnost je druga važna osobina koja karakteriše naše projekte, i naravno estetika.
Šta vas motiviše? Na šta se posebno fokusirate u poslu?
Trudimo se da svojim projektima pomerimo granice domaće i lokalne arhitektonske prakse i da na taj način utičemo na promenu svesti i percepcije arhitekture kod ljudi u našem okruženju.
Uglavnom stvaramo u domenu stambene arhitekture, od porodičnih kuća do višeporodičnih stambenih objekata. Takođe, projektovanje enterijera stambenih i javnih prostora su zadaci koje dobijamo vrlo često.
KontraStudio Office, Foto: Relja Ivanić
U trenutku kada donosimo odluku o budućem zanimanju uglavnom ne znamo šta tačno želimo da radimo u životu i za kakvu profesiju se opredeljujemo. Mislimo da je tada samo prepoznatljiv nagon, potreba za stvaranjem. To je ono što je u velikoj meri formiralo i naš put. I pored svih izazova koje nosi ova profesija, ta želja za stvaranjem novih prostora je nešto što nas pokreće svakog dana.
Tri atributa koja najbolje opisuju vašu arhitekturu:
Kontekst je polazna tačka naših projekata. Bavimo se arhitekturom u specifičnom okruženju koje je u ekonomskom pogledu veoma ograničeno. Zbog toga smatramo da kontekst u najvećij meri oblikuje našu arhitekturu.
Višeslojnost je druga važna osobina koja karakteriše naše projekte, i naravno estetika.
Šta vas motiviše? Na šta se posebno fokusirate u poslu?
Trudimo se da svojim projektima pomerimo granice domaće i lokalne arhitektonske prakse i da na taj način utičemo na promenu svesti i percepcije arhitekture kod ljudi u našem okruženju.
Uglavnom stvaramo u domenu stambene arhitekture, od porodičnih kuća do višeporodičnih stambenih objekata. Takođe, projektovanje enterijera stambenih i javnih prostora su zadaci koje dobijamo vrlo često.
KontraStudio Office, Foto: Relja Ivanić
Koliko stakla je potrebno u arhitekturi?
Svetlo, priroda i vazduh su stvari bez kojih čovek ne moze da živi. Staklo je možda jedini materijal koji u isto vreme i štiti čoveka od spoljašnjih uticaja ali ga i povezuje sa okolinom.
Namena objekta možda najviše određuje odnos stakla i zida (praznog i punog), ali kao i u svakoj stvaralačkoj oblasti, nema jednog tačnog odgovora i preciznog recepta.
Koji arhitektonski zadaci su vam posebno privlačni?
Javni objekti su uvek veliki izazov jer nema puno prilika za projektovanje ali i realizaciju takvih objekata.
Prirodno-matematički fakultet, Niš
Šta bi uvek trebalo postići arhitekturom, a šta nikada?
Arhitektura treba, pre svega, da stvara dijalog izmedju korisnika i samog objekta. Bez te komunikacije objekta i korisnika, arhitektura ne bi imala smisla. Kao i u svakom odnosu, sukob dve strane nije dobra opcija.
Arhitektura u prirodi ili u gradu? Gde više usmeravate svoje interesovanje?
Trenutno je naš fokus na stambenoj arhitekturi u gradu. Svaki objekat je specifičan u gradskom jezgru gde ima puno uticaja, različitih faktora i ograničenja što nas uvek dodatno motiviše.
Kako ocenjujete trenutnu vrednost arhitekture sa kulturno-društveno-političkog stanovišta?
Arhitektura je u velikoj meri ogledalo kulturnog, sociološkog i političkog stanja jednog naroda. Promene na tim poljima traju dugo, i često je za neki mali pomak u arhitekturi potrebno mnogo napora. Našim radom trudimo se da uvek napravimo taj mali korak, jer samo tako svi zajedno možemo nešto da promenimo.
Arhitekte nose crno, ali grade belo. Da li je ovo istina za vas?
Poznat je takav trend u svetu, ali je ipak previše generalizovano mišljenje. Mi se ipak ne pronalazimo potpuno u tom stilu oblačеnja, ali volimo belu boju u arhitekturi i imamo je na svakom objektu.
Ako nije - koje su vaše omiljene boje u arhitekturi?
Boje su alat u arhitekturi koji pažljivo koristitimo. Pored bele boje koja je uglavnom dominantna, često koristimo nijanse sive koje u kombinaciji sa drugim materijalima daju najbolji efekat.
Da li nazivi poput CottonWhite, IvoryWhite, IceWhite utiču na sliku o tonu boje?
Čovek je vizuelno biće i našem mozgu je potrebna veza sa poznatim motivima…svakako da dodatna asocijacija stvara bolju vizualizaciju neke boje.
Miks različitih tipova materijala na fasadi – dugotrajan trend?
Da, apsolutno. Kombinacija materijala doprinosi uvek novom doživljaju objekta jer posmatrača tera na detaljniju analizu, iznova otkirvanje novih elemenata i detalja.
V1 stambena zgrada, Foto: Relja Ivanić
Budućnost arhitekture?
Svedoci smo velikih promena u svetu u samo par meseci. Potrebe čoveka se menjaju i to se definitivno reflektuje i na arhitekturu. Tek ćemo videti gde će nas voditi osnovne ljudske potrebe u savremenom svetu.
U par rečenica - vaše mišljenje o na temu održivosti?
Potrebno je konstantno podizanje svesti ljudi u Srbiji o održivosti i o neophodnim koracima ka implementaciji. To je dogotrajan proces u kome mora učestvovati svaki pojedinac ali i lokalne i državne institucije.
Da li odobravate ili ne globalizaciju u arhitekturi?
Kao i u svim sferama zivota, ne možemo je zaobići. Donosi dobre stvari ali i odnosi autentičnost, raznolikost i pripadnost odredjenoj sredini. U suštini, globalizacija je neizostavni deo napretka i razvoja, tako da ipak ima više prednosti nego mana.
Šta za vas znači pojama “zelene zgrade”? Budućnost, sadašnjost, samo trend ili nešto mnogo više od toga?
Kada je reč o zaštitni životne sredine, ne možemo zanemariti ni jedan pokušaj odgovorne izgradnje novih objekata. Predugo smo ignorisali uticaj hiperizgradnje na naše okruženje pa je sada svaka primena “zelene” gradnje značajna.
Zdrava gradnja – Zdravo stanovanje, je li to budućnost za vas?
Vreme u kome živimo nas je podstaklo da intenzivnije razmišljamo o ovoj temi i promenama koje će sigurno u budućnosti doći mnogo ranije nego što smo mislili.
Obraćanje pažnje na ovaj segment projektovanja će svakako doprineti kvalitetu života ljudi.
Svedoci smo velikih promena u svetu u samo par meseci. Potrebe čoveka se menjaju i to se definitivno reflektuje i na arhitekturu. Tek ćemo videti gde će nas voditi osnovne ljudske potrebe u savremenom svetu.
U par rečenica - vaše mišljenje o na temu održivosti?
Potrebno je konstantno podizanje svesti ljudi u Srbiji o održivosti i o neophodnim koracima ka implementaciji. To je dogotrajan proces u kome mora učestvovati svaki pojedinac ali i lokalne i državne institucije.
Da li odobravate ili ne globalizaciju u arhitekturi?
Kao i u svim sferama zivota, ne možemo je zaobići. Donosi dobre stvari ali i odnosi autentičnost, raznolikost i pripadnost odredjenoj sredini. U suštini, globalizacija je neizostavni deo napretka i razvoja, tako da ipak ima više prednosti nego mana.
Šta za vas znači pojama “zelene zgrade”? Budućnost, sadašnjost, samo trend ili nešto mnogo više od toga?
Kada je reč o zaštitni životne sredine, ne možemo zanemariti ni jedan pokušaj odgovorne izgradnje novih objekata. Predugo smo ignorisali uticaj hiperizgradnje na naše okruženje pa je sada svaka primena “zelene” gradnje značajna.
Zdrava gradnja – Zdravo stanovanje, je li to budućnost za vas?
Vreme u kome živimo nas je podstaklo da intenzivnije razmišljamo o ovoj temi i promenama koje će sigurno u budućnosti doći mnogo ranije nego što smo mislili.
Obraćanje pažnje na ovaj segment projektovanja će svakako doprineti kvalitetu života ljudi.
CU8 stambena zgrada, Foto: Relja Ivanić
V1 stambena zgrada, Foto: Relja Ivanić
Zoran Nikolić (1974.) i Miroljub Stanković (1975.) rođeni su u Nišu, gde su obojica diplomirali na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu 2005. godine. Kasnih devedesetih zajedno su formirali neformalno umetničko udruženje KontraGrupa. 2006. godine ovo udruženje prerasta u KontraStudio - multidisciplinarni studio za grafičko i prostorno oblikovanje. Tokom svog dugogodišnjeg rada dobili su prestižne nagrade i odlike, uključujući Nagradu u kategoriji ''Arhitektura'' Salona arhitekture 2016. godine, najveće arhitektonsko priznanje u Nišu "Veliku nagradu Trijenala arhitekture" 2009. i 2015. godine, kao i niz internacionalnih nagrada.
Suosnivači su prostora za kreativno delovanje ''DELI“ osnovanog u Nišu 2015. godine.