Čak 90 % vremena svog  života provodimo u zatvorenim prostorima. Zbog toga je kvalitet vazduha u njima od presudnog značaja za našu udobnost, zdravlje i  sam kvalitet života. Pored temperature vazduha i površina, vlažnosti i strujanja vazduha, na klimu unutrašnjih prostora utiču značajno i građevinski materijali.

• Vazduh kao osnovna hrana
  
• Suv ili vlažan vazduh
• Odgovarajuća temperatura
• Joni

Čovek u proseku dnevno potroši 13,5 kg unutrašnjeg i 1,5 kg svežeg vazduha. Tako on postaje naša najvažnija hrana, a njegov kvalitet bitan za naše zdravlje. Iz tog razloga zdrav i svež vazduh ne možemo uzimati zdravo za gotovo.

Boravak na isuviše suvom vazduhu dehidrira sluzokožu i dovodi do osećaja suvog oka. Suva sluzokoža lak je plen za bakterije koje započinju upalne procese, nazebe ili krvarenje iz nosa. Na vlažnosti vazduha od 30 % i niže, podložniji smo infekcijama. Zbog toga su za zdravu klimu od presudong značaja optimalna vlažnost vazduha i pravilna provetrenost.

Adekvatna vlažnost vazduha u prostorijama doprinosi životnom komforu, sprečava rast plesni ili nastanak različitih bolesti. Uzrok visoke vlažnosti vazduha mogu biti novi građevinski radovi koji se nisu dovoljno osušili, prodor vode kroz greške u konstrukciji ali i nedovoljan odvod vlažnosti iz prostorija usled pogrešne ventilacije ili grejanja. Za vreme uobičajenog boravka u unutrašnjim prostorima, četvoročlana porodica proizvede oko 20 litara vode. Važno je održavati optimalnu vlažnost unutrašnjeg vazduha, posebno između 40 i 60 %.

Svako ima različiti osećaj prijatne temperature. Neki ljudi više vole hladnije sobe, drugi se bolje osećaju u toplom. Uprkos tome, potrebno je da se pridržavamo određenih principa. Temperatura do 23 °C preporučuje se za dnevne sobe i kupatila, niža temperatura do 18 °C za spavaće sobe. Takođe je važno da se temperatura između temperature unutra i na zidnim površinama ili u donjim delovima sobe i u visini glave mnogo ne razlikuje. Razlika ne bi trebalo da prelazi 4 °C.

Kao i sa ostalim materijama, vazduh se sastoji od molekula. Molekuli mogu sadržati negativni ili pozitivni jon. Što je u vazduhu više negativnih jona, on je svežiji. Vazduh obogaćen na ovaj način potpomaže oksigenaciju krvi, poboljšavajući funkcije organa i bolje sagorevanje hranljivih materija. Osećate se bolje i energičnije. Svež vazduh pomaže veću koncentraciju dobrih jona u vazduhu bez ikakvih štetnih materija. Prema tome, ne zaboravite pravilno i često provertravanje, kao i pažljiv odabir materijala za zatvorene prostore.